Kada se sretnu ideje, inat i draping tehnika Madame Grès

Kada se sretnu ideje, inat i draping tehnika Madame Grès

Sharing is caring!

    Pitali su me skoro o čemu ću sledeće pisati. Što sam duže radila haljinu, više sam se puta predomislila da li da nastavim ili ne. Ne zbog nedostatka ideja, baš naprotiv, imam ih i previše, već zbog svega što se usput dešavalo. Pisati blog nije lako, zahteva vreme i strpljenje i uprkos što usput naiđem na neki zajedljiv komentar, nateram sebe da idem korak dalje – jer čemu sve ako ne radimo ono što volimo? A mogućnost da usput inspirišem nekoga da učini isto, ili podelim to što znam i učim, samo je trešnjica na šlagu 🙂

Počela sam da radim na ovoj haljini kada sam naišla na model rađen “draping” (moulage) metodom i rešila da malo istražim ovu temu. Draping, ili moulage je tehnika kojom se manipuliše materijalom na lutki ili direktno na modelu, tako da odeća obavija telo i dobija trodimenzionalni oblik. Tragove ove tehnike možemo naći već u staroj Grčkoj (zamislite Jelenu Trojansku u beloj haljini sa zlatnim elementima).

Ukoliko vas zanima draping, neizbežno je nabasati na ime Madame Grès (1903 – 1993), tzv. “Sfinge mode”. Iako slabo poznata današnjim generacijama delom i zato što se nije toliko eksponirala javnosti, Madame Grès je doista bila jedna od kraljica dizajna – i prilično sam sigurna da bi fotografije njenih radova trebalo da se nađu pod definicijom “remek dela visoke mode”.  Iako nije dugo “vladala”, ostavila je dubok trag – bila je među prvima koji su utabali modne piste za draping tehniku i haljinu u stilu Grčke boginje.

Madame Grès učila je vajarstvo i to se jako da primetiti u njenim radovima koji su savršena kombinacija drame i ženstvenosti – težila je tome da telo oblikuje haljinu, a ne obratno, što je za period u kome je radila bilo revolucionarno. Nije štedela na materijalu pri stvaranju svojih umetničkih dela i bila je pravi buntovnik. Moram da se nadovežem na ranije spomenutu temu uticaja Drugog Svetskog rata na modu. Madam Grès je, dok je Pariz bio okupiran, odbila da ženama nacista šije haljine i pritom predstavila i svoju novu kolekciju u bojama francuske zastave – prilično odvažno, zar ne? Naravno, njen salon je ubrzo bio zatvoren pod izgovorom da je prekršila ograničenje na količinu materijala koji se sme koristiti.

Iako je bila fantastičan dizajner, Madam Grès nije imala mnogo sreće na drugim životnim poljima, a loše poslovne odluke odvele su je u zaborav – napustila je ovaj svet u senci i bez dinara u džepu.

Haljine Madame Grès zahtevale su sate, ponekad i do 300 sati rada – pravljene su na modelima, od samo jednog do dva parčeta materijala, sa ručno rađenim i ušivanim faltama od po milimetar. Umela je da 2.5 metra materijala sitnim faltama pretvori u deo haljine od 7 cm. Dve reči: perfekcija i strpljenje. Iako malo nespretno, sa manje materijala i više razmaka između falti, okušala sam se u ovoj tehnici rada na svojoj novoj haljini.

Dok prednji deo haljine ima “čamac” otvor i izvezen je cvetnim motivima (cvetni motivi su moja slabost i često ćete ih viđati na mojim radovima – šta ću, kad sam dete cveća :)), na leđima sam napravila falte koje neobavezno padaju zbog laganog materijala. Jednostavno ima nečega u vezi sa dubokim otvorom na leđima čemu ne mogu da odolim – ženstveniji su i izazovniji od bilo kakvog dekoltea.

A za kraj, šta drugo da začini haljinu poput ove do par kapi parfema Madame Grès: “Cabouchard” (prevod: TVRDOGLAVA).

Čitajte, pitajte, kometarišite 🙂

Save

Sharing is caring!



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *